Predlog

Svetskom naučno fantastičnom društvu (Worldcon):

Poštovani, predlažem da razmotrite i prihvatite, kandidaturu gore priloženog romana Čatruranga Dimitriosa Kojanisa za dodelu nagrade Hugo (Gernsbek) u kategoriji Best novel (40.000 words or more).

Obrazloženje:

            Dvadeset godina sam klinički psihijatar i sudski veštak sa bogatim iskustvom u proceni karaktera i devijantnog ponašanja počinioca teških krivičnih dela. Bio sam u obavezi da analiziram (ανάλυση) najbizarnije, gotovo neverovatne psihopatološke strukture izvršioca zločina počinjenih u psihotičnim stanjima. Uveren sam da je većina mojih dosadašnjih pacijenata pre izvršenja zločina, evidentno ili skriveno, bila teško psihički bolesna, da nisu imali sposobnost rasuđivanja, samokontrole i kritičkog mišljenja.

            Po ponovnom uvođenju smrtne kazne, slučaj je pred mene stavio zadatak da procenim psihičko zdravlje izvršioca zločina kakav se ne pamti. Dimitrios Kojanis, nezaposleni filolog iz sela Agija Trijadi kraj Soluna, revolverom je usmrtio celu smenu babica i lekara akušerske bolnice u kojoj mu je na porođaju umrla supruga.  Bio je uveren, ne sasvim bez razloga, da su pobijeni krivi za smrt njegove žene i blizanaca. Od tada mu se gubi svaki trag.

            Nekoliko meseci kasnije, u požaru je izgorelo luksuzno naselje u susednom selu Mihanioni, gde je letnjikovce imala elita Soluna. Šteta se merila u milionima, ali, na sreću, žrtava nije bilo.

            Dimitrios je uhapšen dok je sa ostalima gasio požar. Posle obimne istrage, optužen je i za podmetanje tog požara. Prvi zločin je priznavao, čak tvrdeći da ga je počinio u svesnom stanju, ali je drugi podricao. Za prvi je osuđen na trideset godina strogog zatvora. Za drugi se do skora vodio spektakularan sudski proces, gde su ulje na vatru dolivali mediji, potpomognuti interesima mafije, osiguravajućih društava i lokalnih moćnika.

            U zatvoru se Dimitrios s početka izuzetno dobro ponašao. Pošto je bio vešt u obradi drveta, prihvatio je radnu terapiju u stolarskoj radionici. Velikom veštinom, preciznošću i sa  ljubavlju tokario je maštovite šahovske figure.

            U sudskim spisima je evidentirano da ga je upravnica zatvora pozivala da sa njom odigra partiju šaha svake srede. Pri tom ga je navodila da prizna paljevinu pošto je već osuđen na doživotnu robiju, nudeći mu za uzvrat razne olakšice. Dimitrios je partije privodio remijem, ali nije prihvatao priznanje, zbog čega mu je ona zagorčavala život. Kako je bio religiozan, najteže mu je padala zabrana odlaska na molitve, ispovest i pričest u zatvorsku crkvu. Ako bi se proces za piromaniju nekim slučajem preokrenuo, upravnica je umela, na bazi podmetanja nedozvoljenih stvari i posle premetačine ćelije, da mu odredi i po mesec dana samice.

            Lekarska komisija i zatvorski psihijatar nalazili su da je Kojanis duševno zdrav, a on je i onako odbijao sedative i sredstva za spavanje. Ćeliju je delio sa slepim profesorom koji je telefonirajući izazvao tešku saobraćajnu nesreću, u kojoj je i sâm izgubio oči i ruku. Nije izlazio u šetnju, niti je trenirao, bar ne pred bilo kime.

            Ostale zatvorenike je držao na distanci, a pokušaje nasilnog ponašanja i stavljanja pod uticaj uspešno je rešavao sâam, daleko od suvišnih očiju. Pretpostavlja se da je dvojicu najnavalentnijih izrezbario delom nožića za brijanje. Nikada ništa od toga nije dokazano, niti je bilo ko od zatvorenika smeo da ga optuži.

Na jednoj od maratonskih sudskih rasprava, Kojanis je izneo uverljivu tvrdnju potkrepljenu dokazima, koja je ukazivala na to da su krugovi oko zavađenih partija naručili i organizovali požar, imenujući izvršioce u logičnoj šemi po kojoj se sve odvijalo. Proces je zapao u krizu, a nova istraga, vođena po nalogu najviših državnih krugova, krenula je ka imenovanima.

            Po povratku u zatvor, Kojanisa je u radionici sačekala grupa zatvorenika, višestrukih ubica, podmićenih da ga likvidiraju. Četvoricu je usmrtio, otvorivši im dletom lobanju, a ostale je polužive capinima prikovao za zidove. Za ovaj zločin, učinjen u prekoračenju nužne samoodbrane, dobio je još dvadeset godina strogog zatvora, pošto mu nije dokazana neuračunljivost. Paljevinu i dalje nije priznavao.

            Kada je izašao iz samice, na insistiranje visokih crkvenih krugova, dozvoljeno mu je da se ispovedi u zatvorskoj kapeli. Tamo ga je dočekala upravnica sa poslednjom ponudom koja se ne odbija. Dimitrios joj je slomio vrat, rasporio joj golim rukama stomak i pojeo jetru.

            Opservirao sam ga mesecima. Dugo je odbijao razgovor. Duh mu nije zaključan, ali uporno ćuti. Nema neuroloških problema, nije konfuzan, niti iracionalan, nema sumanute ideje, svestan je, prisutan i koncentrisan, nije agresivan, čak ni konfliktan, sa stražarima komunicira učtivo, normalno spava, održava higijenu i ne pokazuje znake griže savesti. U toku poslednje sesije stavio je pred mene spis i spokojno mi rekao: „Ovo je sve što sam imao da kažem“, pozdravio se uljudno i zamolio me da pozovem stražara.

            Literarni radovi mentalno zdravih robijaša su najčešće ispovedna proza, ili su pseudosećanja, koja im pomažu da podnesu vreme i rasterete se griže savesti za učinjeno, modelirajući personu kakva su mogli ili žele biti. Bednog su, neautentičnog stila, nastalog pod utiskom literature koju su u zatvoru čitali. Naknadna pamet presoljena kičem.

            Dimitrios Kojanis je, prema mom dubokom uverenju, psihički zdrava osoba. Uskoro ću morati da završim ekspertizu tim zaključkom. Đavo je hteo da ga baš ja svojim nalazom osudim na smrt. Duboko se nadam da će mu ona biti lakša od života koji mu je sudbina dodelila. Doveka ću se moliti za njegovu izgubljenu dušu.

            U prilogu vam, u prepisu, dostavljam i njegova ranija neobjavljivana literarna i esejistička dela nastala u miru pre tragičnih događaja, uvrštena u spise radi dublje analize karaktera, čije sam originale obavezan da vratim sudskoj pisarnici. Među spisima ima lepih primera poezije, izvanrednih antropoloških studija i prevoda sa starih jezika. Naročito su zanimljiva dva kratka romana pisana u ranoj mladosti.

            U obrazloženju nisam analizirao literarne kvalitete predloženog dela, pošto je književnost predmet mojih interesovanja, ali ne i ekspertize. Stoga, delo ostavljam na procenu i na uvid čitaocima i Vama.

S poštovanjem,

Kostas Kavafi

psihijatar,

dalji potomak slavnog pesnika

Konstantina Kavafija