Koliko za treptaj oka
U australijskim pustinjama je skoro sve otrovno, minerali, lišajevi, šikara, trnje, korenje, retki usahli izvori, insekti, paukovi, gusenice, gušteri, zmije. Skoro sve sem ljudi, Aboridžina, koji tu žive oduvek i nemaju ni najmanju ideju da bi mogli bivstvovati na bilo kom drugom mestu. Surova pustinja je njihov univerzum i dom, mesto dostojno čoveka. Ti miroljubivi ljudi žive u snu svojih tvoraca koji su i njih i njihov svet oblikovali sanjajući.
Urapuna, ukrašen krečnim šarama, čuči pred dugom cevi didžđeridua, spokojno doživljavajući novu zoru. Danas će njegovi kumovi započeti obred. Proći će kroz svečan, teški obred inicijacije. Ležaće tri dana nepomičan na užarenoj crvenoj zemlji punoj oštrih kamenčića okrenut suncu. Kumovi će mu ponekad, ako se bude gubio pod užarenom sjajnom zvezdom, stavljati po koji vlažan i gorak list sekore na ispucale otrvrdle usne, kapke i mošnice.
Postaće muškarac, čovek ravnopravan u svemu sa ostalim ženama i muškarcima, ni uplašen, ni ponosan, jednostavan, miran i gotovo savršen. Ima tu sreću da njegov totem bude premudri kengur Ungatnika, poštovan po tome što praktikuje neku vrstu infienitenzimalnog računa kojim može mnogo toga da predvidi. Njegov sistem brojeva se sastoji od malo, mnogo i ništa. Posle inicijacije steći će pravo da pođe u šikaru i ulovi guštere varane. Ungatnika stoji mirno na zadnjim nogama pedesetak koraka od njega, leđima okrenut suncu i sa lakoćom baje:
– Mnogo puta malo sa nešto i ništa, stepenovano sa mnogo, manje malo i još malo…
Još uvek je pomalo mamuran od dubokog sna. Čini mu se da su san i java jedno te isto. Ungatnika mu je u snu stalno ponavljao.
Tri tačke moraju da se spoje u jednu. Udahneš duboko kada osetiš da je momenat, ne dišeš sve dok ti srce ne kaže kada isprazniš pluća svom snagom.
Ili je, možda, sanjao da sanja to isto.
Urapuna oseća da mu dašak toplog povetarca daje znak. Zadovoljan i ovom zlatnom zorom, uzima dah punim plućima, prislanja usne instrumentu i daje znak kumovima da pristupe obredu. Duboki zvuk didžeridđua ori se pustinjom, a varani ga osluškuju iz svojih plitkih, teškom mukom u tvrdoj crvenoj zemlji iskopanih, jazbina palacajući jezicima i mirišući zadnje tragove vlage, sluteći vreo dan...
